Propast Hujejje ibn Ahtaba – poglavara židovskog plemena Benu Nadir

Hujejje ibn Ahtab je glava židovske zmije, poglavar židova Benu Nadir koji su pokušali da ubiju Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bacajući na njega kamen. Ali Allah, dželle šanuhu, je omeo spletku nevjernika i spasio Svog Poslanika El-Emina. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ih je otjerao iz Medine nakon što im je posjekao palme i spalio kuće. Kao što kaže Uzvišeni: “To što ste neke palme posjekli ili ih da uspravno stoje ostavili – Allahovom voljom ste učinili, zato da On nevjernike ponizi.” (El-Hašr, 5).

Radost nisu osjetili poslije progonstva pa su se povezali sa okolnim plemenima i pomoću svake varke su se trudili da učestvuju u čupanju korjena muslimana. Na čelu im je bio prokleti židov Hujejje ibn Ahtab koji je bio razlog za kršenje ugovora sklopljenog između Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i židova Benu Kurejza, koji je diktirao zajedničku odbranu Medine u vrijeme napada bilo kojeg neprijatelja. To se desilo u bici na Hendeku. I kada je Allah presudio židovima Benu Kurejza da im se pobiju ljudi i oduzm imetak, protjeraju žene i djeca, ovaj prokletnik je bio u njihovim utvrdama i jačao njihovu snagu i podsticao njihovu energičnost. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ih je izveo skupinu po skupinu i poodsjecao im glave. Bilo ih je oko osamsto – devesto.(1)

To je trajalo sve dok ih nisu pobili. Doveli su Hujejja ibn Ahtaba, a na njemu je bio ružičasti ogrtač koji je poderao sa svih strana, a onda zakrpio da mu se ne oduzme, a ruke su mu bile svezane konopcem za vrat. Kada je pogledao u Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Tako mi Allaha, ne krivim sebe što sam ti bio neprijatelj, ali onaj koji napusti Allaha biće na cjedilu ostavljen.” Zatim je prišao narodu i rekao: “O ljudi, ništa ružno u Allahovoj odredbi: Knjiga, kader i boj. Allah ga je propisao Israelićanima.” Zatim je sjeo i glava mu bi odsječena.

Džebel ibn Dževval Es-Sa'lebi kaže:(2)

Života ti, ni Ibn Ahtab sebe korio nije
Ali onaj ko Allaha iznevjeri biće ponižen.
Borio bi se dok mu duša ne iznemogne
Žudio bi slavu stići, ali je nikad ne stiže.

Ovo su židovske varke u svim vremenima i ono što se danas događa je najbolji primjer toga.

Šejh Muhammed Gazali kaže: “Način židova u kršenju ugovora koje su sklopili nekad i sada čini nas potpuno sigurnim da su oni narod koji nikad ne ostavlja svoju podlost. I da oni čuvaju ugovore sve dok se ti ugovori ne sukobe sa njihovim ambicijama, koristima i strastima. I kad prestanu da ih upućuju na haram, odbace ih s prezrenjem. Kad bi magarac ostavio svoju riku i zmija svoje ugrize, židovi bi ostavili kršenje ugovora. Kur'an je upozorio na ovu ružnu osobinu židova i ukazao na to da ih je ova osobina pretvorila u životinje, a ne ljude, i kaže: “Najgora bića kod Allaha su oni koji poriču, oni koji neće da vjeruju. Oni s kojima ti ugovore sklopiš, pa oni svaki put, ne bojeći se posljedica, krše ugovor svoj.” (El-Enfal, 5 – 56).(3)

(1) El-Bidajetu ven-Nihajetu, 3/278.
(2) On je Ibn Dževval iz plemena Benu Sa'lebe ibn Sad ibn Zejban ibn Begid ibn Rejs ibn Gatafan. Bio je židov i prešao je na Islam. Pogledaj priču u EIBidajetu ven-Nihajetu, 31281.
(3) Fikhus-sireti, str. 324, 325.

´Knjiga o zulumcarima´
Sa'd Jusuf Mahmud ebu Aziz